Грaд Срeмскa Митрoвицa
A | A
1 2 6 7 8

Издвajaмo

O грaду

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 >

НАСТАВАК УЛАГАЊА У ЗДРАВСТВО

Ср. Митрoвицa, 27. Мaj 2015.

Град Сремска Митровица, у оквиру буџета за 2015. годину, значајан део средстава определио је и за потребе Дома здравља Сремска Митровица. У току 2015. године град Сремска Митровица је, у циљу побољшања здравствене заштите издвојио око 11 милиона динара, у различите сврхе.

За митровачки Дом здравља опредељено је 1.500.000 динара за набавку возила за евакуисање и одвожење медицинског и фармацеутског отпада, 900.000 динара за изградњу три гараже иза III Здравствене станице, као и новчана средства за три лична дохотка стоматолога.

Возило које је обезбеђено Дому здравља, набављено је на тендеру, а оно је, према речима директора Дома здравља Сремска Митровица Прим. др Душка Маџића, веома важно, јер је за сада само препорука да се медицински и фармацеутски отпад одвози и уништава, на адекватан, законом прописан начин.
- Овде се првенствено мисли на уништавање медицинског и фармацеутског отпада у смислу заштите животне средине. Такође, веома је битан транспорт и манипулисање од момента бацања до момента уништавања тог отпада, нарочито што је реч о потенцијално инфективном отпаду, рекао је Прим. др Маџић.

Сепарација отпада регулисана је законом, а свака врста медицинског и фармацеутског отпада селектује се у посебну амбалажу – кесе, кутије и контејнере. Употребљене газе, игле, као и лекови чији је рок употребе прошао, само су део отпада за чију се правилну сепарацију и уништавање закон примењује тек у последњих неколико година. Медицински отпад биће отпреман у овим возилима, који ће имати ознаке да превозе опасан садржај. На овај начин, према речима надлежних, знатно се смањује ризик од инфекција, а, у исто време, ради се на очувању животне средине.

- Ово је само једна од фаза у поступању са медицинским и фармацеутским отпадом. Потребно је да возилом, који је купио град Сремска Митровица, покупимо отпад са 19 пунктова у селима митровачке општине, са 10 пунктова у граду, да бисмо га довезли на место иза III Здравствене станице, одакле га преузима предузеће из Зрењанина које се бави уништавањем медицинског отпада. Наша је одговорност правилно превести отпад до III Здравствене станице, али уз адекватно возило то неће бити проблем, објаснио је директор митровачког Дома здравља.

Град Сремска Митровица наставља са улагањем у здравствену заштиту и здравствени систем у граду уопште. Према речима заменика градоначелника Сремске Митровице Томислава Јанковића, возило које је купљено било је неопходно да са ових 29 пунктова медицински отпад буде прикупљен на адекватан начин.
- Правилно одвожење и уништавање овог отпада важно је у безбедносном смислу, за све суграђане, а нарочито за млађу популацију, рекао је Јанковић, додавши да је у току ове године град Сремска Митровица, у циљу побољшања здравствене заштите и побољшања рада у здравству, издвојио око 11.100.000 динара, у различите сврхе.

Како је додао Томислав Јанковић, у 2016. години акценат ће бити стављен на побољшање здравствене заштите и услуга, као и на побољшању заштите животне средине.
- Приоритет ће бити здравствена заштита деце и трудница, са једне стране, али и најстарије популације, са друге стране, тј. адекватна заштита оних којима је то најпотребније. Град Сремска Митровица радиће на побољшању здравственог система уопште, како би сви грађани имали што боље и квалитетније здравствене услуге, рекао је Јанковић.

Тренутно, овим возилом и овом врстом сепарације и уништавања отпада, располаже само неколико општина и градова, укључујући и Сремску Митровицу, која се налази у врху градова по квалитету здравствених услуга у свим сегментима.

ПРЕДСТАВЉЕН НОВИ СМЕР У СРЕДЊОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ „НИКОЛА ТЕСЛА“

Ср. Митрoвицa, 27. Мaj 2015.

Данас је у Градској кући у Сремској Митровици директорима основних школа са територији града, као и ученицима осмих разреда представљен нови смер у Средњој техничкој школи „Никола Тесла“, смер бравар – заваривач.

У оквиру пројекта “Реформа стручног образовања у Србији” који спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), расписан је конкурс за увођење нових образовних профила у школама који су усмерени ка потребама привреде. На том конкурсу поред једне средње школе из Земуна прошла је и сремскомитровачка средња школа „Никола Тесла” којој је одобрено да од следеће године формира једно одељење образовног профила бравар – заваривач.

Милисав Даничић, директор СТШ “Никола Тесла” кратко је објаснио да бродоградилиште “Вахали” из Мачванске Митровице има потребу за профилом радника бравар – заваривач и да је то главни разлог формирања одељења тог образовног профила у школи „Никола Тесла”. Из “Вахалија”, али из из Градске управе за образовање Града Сремска Митровица потписали су такозвано писмо о намери у којем се наводи де ће они сносити путне трошкове ђака и топли оброк, али првенствено да ће децу из тог одељења да приме на праксу у бродоградилишту. Писмо је заједно са осталом документацијом послато на конкурс и у највећој мери захваљујући томе школа је прошла на конкурсу.

“У суштини ради се о дуалном образовању, значи повезивање праксе и теорије. Децу са трогодишњег образовања више ће форсирати праксу него што је то до сада био случај. Суштина свега овог јесте да дете када заврши школовање зна да ради оно за чега се образовало”, рекао је Даничић.

Још једна добра ствар, коју Даничић истиче, а везана је за увођење овог смера у школу и обављања праксе у бродоградилишту јесте да постоји реална шанса да се ђаци одмах након завршетка школовања запосле управо на месту где су обављали праксу, у “Вахалију”. Према речима директора и девојчице су добродошле у овај смер, јер каже да су женске особе претежно прецизније и савесније, што су добре особине које један квалитетни бравар заваривач треба да поседује.

Формирање новог смера у СТШ „Никола Тесла” подржала је и градска управа за образовање и начелница Мирјана Пјевац, која ово види као добар корак ка повезивању привреде и школства.

У СТШ „Никола Тесла” тренутно постоји девет образовних смерова и то: аутомеханичар, механичар грејне и расхладне технике, заваривач, машински техничар за компјутерско конструисање, техничар за компјутерско управљање, електротехничар телекомуникација, електротехничар рачунара, електротехничар за термичке и расхладне уређаје и архитектонски техничар.

 

ПРЕДСТАВА ЗА ТИНЕЈЏЕРЕ „КАЖИ СРПСКИ СТРЕЈТ, БРЕ“

Ср. Митрoвицa, 27. Мaj 2015.

Проблеми средњошколаца, неваспитање, дрога и алкохол, бело робље и кич у коме живе само су делови потресног комада „Кажи српски стрејт, бре“ који ће се играти у среду 3. јуна у 18 часова у митровачком позоришту „Добрица Милутиновић“. Представа је намењена тинејџерима, односно завршним разредима основних школа и средњошколцима, али и њиховим родитељима. Улаз је слободан, а бесплатне карте могу да се преузму радним данима у Канцеларији за младе.

Причу која има за циљ да опомене младе, али и родитеље, на нимало јефтин начин, режирао је Александар Волић, а приредила ју је београдска позоришна трупа из Устаничке 125.

Представа прати одрастање тинејџера, приказујући како изгледа њихова Србија, данас.

Као и свака љубав, без које нема суза, и њихов пубертет боли. И не само то - он је овенчан пороцима и шундом данашњице, као и проблемима са родитељима и професорима, који су такође збуњеним у ово транзиционо време.

Речју, ово је једна јака и упечатљива прича како за млађе, тако и за старије, јер ће се у њој сви они лако пронаћи.

У представи која траје 68 минута играју Марта Милосављевић, Јелена Стајковац, Јелена Матијашевић, Давор Перуновић и Петар Милићевић.

Организатор је Удружење СМ ОМЛАДИНСКИ ЦЕНТАР у сарадњи са митровачком Канцеларијом за младе.

 

АКЦИЈА „ОТВОРЕНИ ДАН“

Ср. Митрoвицa, 26. Мaj 2015.

Jединице 1. бригаде копнене Војске у Гарнизону Сремска Митровица у суботу 30. маја организовати акцију „Отворени дан“ у времену од 09.00 до 14.00 часова у касарни „Б. П. Пинки“, улица Планинска бб у Сремској Митровици.

Касарна у Сремској Митровици ће по четврти пут отворити своје капије за све грађане добре воље у циљу бољег међусобног разумевања, приближавања и упознавања јавности са организацијом живота и рада у јединицама 1. бригаде Копнене Војске.

У току акције биће приказан део оперативних способности јединица који подразумева приказ средстава ратне технике као и приказ вештина и способности припадника јединица из Гарнизона Сремска Митровица.

Свим посетиоцима биће омогућено разгледање и руковање појединим средствима и наоружањем, вожња борбеним возилима и обилазак просторија у којима војници живе и раде.

У сарадњи са градским органима власти организује се посебна изложба фотографија из Великог рата, културно-уметнички програм и хуманитарна акција добровољног давања крви и потписивање донорских картица. Такође посетиоци ће моћи да присуствују и спортском надметању између припадника Гарнизона и екипе Града Сремске Митровице.

Својеврсну најаву догађаја моћи ћете да видите у центру града 28. маја  у времену од 11.00 до 13.00 часова.

 

 

 

ФИЛМ: „ИСЦЕЉЕЊЕ“

Ср. Митрoвицa, 26. Мaj 2015.

У свечаној сали Српског дома у Сремској Митровици, у четвртак 28. маја 2015. године, са почетком у 18 часова, одржаће се пројекција филма „Исцељење“, режисера Ивана Јовића. Организатор пројекције у Сремској Митровици је Центар за културу „Сирмијумарт“, улаз је слободан, а број места ограничен.

„Исцељење“, дебитантски филм Ивана Јовића и сценаристкиње Моње Милинковић Јовић, поставља питање граница љубави дато у Христовој заповести „Љуби непријатеља свога“, тематизујући проблем опроштаја као услова за живот у љубави и победу над смрћу и бесмислом. Филм „Исцељење“ поставља границе о љубави, причу о драми након драме, о рату који бесни и људима након рата, и како у свему том доћи до унутрашњег исцељења, упркос банализацији, догмама и манипулацијама које вребају на сваком кораку.

Реч је о православном монаху који, након што је у рату изгубио дете и супругу, одлази у изоловану, стару, једноставну кућу, испосницу у којој покушава да пронађе  опроштај и мир. На том пустом месту у његовом тиховању, проналази га стари муслиман, са смртно болесним унуком, који верује да ће дете оздравити само ако се монах помоли за њега. Из кратког дијалога се сазнаје да је управо дечаков отац био џелат монахове супруге и детета.  У односу њих тројице развијају се велике теме филма, сазнаје се и њихова прича, као и систем веровања који обележава њихов свет. За ову филмску причу гледаоци тврде да мења поглед на свет. 

По речима самог редитеља, праштање не значи заборав, напротив, праштање значи промену свести: „Памтим и знам све, али бирам да праштам. Борим се са самим собом да опростим“.

Светску премијеру филм „Исцељење“ имао је 7. новембра 2014. године на фестивалу Cottbus. Приказан је и на београдском FEST-у где је проглашен од стране жирија за најбољи српски филм. На 13. „Cinedays Festival of European Film“ у Скопљу освојио је награду „Златно сонце“ за најбољи балкански филм у оквиру програма Cine Balkan. На 4. BaNeFF фестивалу филмова Балкана у Шведској добио је награду за најбољи филм и најбољи сценарио.

Иако биоскопске пројекције филма „Исцељење“ у Србији крећу на јесен, Центар за културу „Сирмијумарт“ се потрудио да се овај филм прикаже у граду без биоскопске сале, много раније, а пројекцији ће присуствовати и његови творци.

ФИЛМ: „ИСЦЕЉЕЊЕ“

година: 2014.

жанр: Драма

улоге: Јово Максић, Радован Миљанић, Немања Јеремић

фотографија:  Пабло Феро

монтажа: Стеван Лунг

музика: Нектарија Каранци

сценарио: Моња Милинковић Јовић

режија: Иван Јовић

продукција: „Cinnamon“, Београд

 

 

 

ИЗЛОЖБА „КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ СРЕМА, НЕКАД И САД“

Ср. Митрoвицa, 24. Мaj 2015.

Завод за заштиту споменика културе организује изложбу на Градском тргу, у среду 3. јуна 2015. године са почетком у 11.00 часова, под називом „Културно-историјско наслеђе Срема, некад и сад“.

Изложбом „Културно-историјско наслеђе Срема, некад и сад“ наставља се раније установљена конзерваторска пракса стручњака овог Завода да јавности представи најзначајније и најобимније конзерваторске радове у протеклој деценији у којој су највећи допринос дали стручњаци Завода за заштиту споменика културе: архитекте конзерватори, Адријана Шкорић, Станислав Савић и Иван Филиповић, правник Љиљана Богић, историчар уметности Татјана Јесретић, археолози Биљана Лучић, Зорка Пејовић и етнолог Душанка Станковић, са директором Љубишом Шулајом на челу.

Завод за заштиту споменика културе је установа од националног значаја, која својим вишедеценијским радом доприноси проучавању, очувању и документовању непокретног културног наслеђа Срема и северног дела Мачве.

Заштита се обавља већ више деценија и започета је након завршетка Другог светског рата. Тада су се фрушкогорски манастири, који су ратом тешко страдали, нашли у рушевинама као и неколико десетина православних цркава. Споменичко наслеђе било је изложено убрзаном нестајању. Ово је утицало на оснивање Среског завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици у децембру месецу 1961. године.

На подручју Срема у надлежности Завода налази се укупно 215 непокретних културних добара, а од тог броја утврђено је да статус од изузетног значаја има 29 непокретних културних добара и то: 23 споменика културе, 1 просторна културно-историјска целина, 3 археолошка налазишта и 2 знаменита места.

Обимни конзерваторско-рестаураторски радови, санације и археолошка истраживања само су део извршених радова у протеклих 10 година. Документација о томе представља драгоцену архиву о споменичком наслеђу овог региона.

Изложбу „Културно-историјскo наслеђе Срема, некад и сад“ припремили су запослени у документационом одељењу Завода, Зорица Гашпар, Горана Лемајић и Мирослав Илић. Изложба је реализована средствима буџета Града Сремска Митровица у сарадњи са Градском управом за културу, спорт и омладину.